среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.01.2021. у 20:00 Маријана Авакумовић

Привредници ће отплаћивати кредите дуже од 10 година

Амерички ДФЦ даје гаранцију од милијарду долара за кредите за инвестиције и обртна средства намењене малим и средњим предузећима
(Фото Д. Јевремовић)

Кредити за инвестиције и обртна средства за које ће гарант бити америчка Међународна финансијска развојна корпорација (ДФЦ) могли би да буду на располагању малим и средњим предузећима средином године. Гарантна шема у износу од око милијарду долара, биће усаглашена до краја првог квартала и до краја другог тромесечја тај новац могао би да буде на располагању нашим предузећима и пословним банкама.

Ово је најавио Синиша Мали, министар финансија, после потписивања Међудржавног споразум о подстицању инвестиција, што је предуслов за отпочињање активности ДФЦ-а( која је у септембру отворила канцеларију у Београду) и потврда да се и даље примењује  Вашингтонски споразум, који је потписан у септембру.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да су кредити на десет година добра ствар јер  привреда у Србија нема на располагању тако повољне кредите са толиким роком отплате.

– Не знам да ли нека банка у Србији даје привреди кредите на пет година Углавном је реч о кредитима са роком отплате од годину или две. Тај први елеменат овог споразума је добар, јер ако је дугорочни кредит по природи ствари каматна стопа би требало да буде ниска. Одлика дугорочних кредита управо јесте нижа каматна стопа. Шта ће бити гаранција и да ли ће и држава морати да гарантује, као код гарантне шеме која је тренутно на располагању привреди, још се не зна – каже Савић.

Професор Економског факултета указује да проблем наших предузећа и јесте у томе што мало њих има квалитетне хипотеке, а то се углавном односи на мала и средња предузећа. Према његовој оцени, ово је позитивна околност за државу и за српску привреду јер је увек боље да постоји више извора.

– Када постоји више могућности то чак може да утиче и на банке. Није мали износ да се милијарда долара пласира у привреду Србије. Амерички фонд има доста новца и ако би све ишло како треба ко каже да та средства неће бити увећана – истиче Савић.

На наше питање да ли очекује да ће нова администрација САД наставити доследно спровођење Вашингтонског споразума наш саговорник каже да Бајден јесте најавио да ће преиспитати Трампову политику, да ће имати другачију политику и према Европи, глобалним споразумима и да ће градити другачије политичке и економске односе.

– Медији су пренеле да ће поштовати Вашингтонски споразум за Косово. Не верујем да ће се било шта мењати у вези економије. Не могу ништа одређено да кажем, могу само да спекулишем. Али не би ме изненадило да повољност кредита повежу са решавањем ситуације на Косову. Не знамо до које ће мере благонаклоно односити према Србији. Али ако гледамо сам споразум он је добар за нашу земљу, мада у овом тренутку немао све елементе споразума – каже Савић.

У Србији већ постоји једна гарантна шема која је договорена са комерцијалним банкама, где је гарант реализације дела кредита држава и део је пакета помоћи привреди погођеној пандемијом, из априла прошле године. Око 23.000 предузећа је искористило 1,5 милијарде евра постојеће гарантне шеме од укупно две милијарде евра, колико је било на располагању. То је био подстицај за ликвидност, за инвестиције и за обртна средства. 

Кредити за ликвидност у оквиру гарантне шеме се одобравају на рок до три године укључујући грејс период од девет до 12 месеци. Каматну стопу одређује банка у складу са својом кредитном политиком, а максимална каматна стопа је једномесечни белибор увећан за 2,5 одсто за кредите одобрене у динарима, односно тромесечни еурибор увећан за три одсто за кредите одобрене у еврима. То значи да је годишња каматна стопа 3,2 одсто за кредите у динарима и око 2,5 одсто у еврима.

Народна банка Србије је 20. јула донела одлуку којом је додатно појефтинила динарске кредите из шеме за ликвидност. Уколико пословне банке одлуче да спусте каматну стопу на динарске кредите за најмање 0,5 одсто НБС ће им платити за 0,5 одсто више за обавезну резерву коју држе код  централне банке на онолико средстава колико износе кредити одобрени под повољнијим условима.

Коментари2
74116
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sve što treba
... je da "odštampaju" dolar i preuzmu sve ostalo.
nikola andric
''Nije sija nego vrat''. Sve drzave emituju obligacije na 10 godina. Razlika izmedju obligacija i akcija je da obligacije liferuju dohodovni tok u obliku kamate dok akcije liferuju dividende pod uslovom 'proizvodnje' profita. Sadasnje stanje stvari na trzistu kapitala ( zaduzivanja preko godinu dana) je takvo da cak Italija moze da zajmi ispod 1% kamate. Holandija i Nemacka za 0%. Penzioni fondovi su glavni kupci obligacija a cime ce isplacivati penzije sa 0%-1% kamate ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља