петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.02.2021. у 08:25 Др Бојан Димитријевић*

Како смо укинули обавезни војни рок

Нове демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку
Обука војника на добровољном служењу војног рока (Фото Војска Србије)

Служење војног рока у Србији има дугу традицију, још од стварања стајаће активне војске крајем 19. века. Одлазак у војску је био део живота и у миру и у рату и својеврстан осећај обавезе и припадности држави Србији. О томе сведоче брзе и успешне мобилизације 1912‒1914, када је створен и велики број прекобројних пукова који су били део Српске војске. Служење „у кадру” настављено је и за време Краљевине СХС ‒ Југославије, али су вишенационални састав и различити погледи на служење „краљеве” војске могли да буду наговештај трагичних догађаја у Другом светском рату.

У Југословенској (народној) армији служење војног рока од првих година после Другог светског рата имало је улогу својеврсне школе за стварање „новог човека”, како је 1945. у свом програмском тексту у „Борби” навео Милован Ђилас. У тој „армији новог човека”, регрути са свих страна Југославије су деценијама добијали различита знања и образовања: од описмењивања, преко привикавања на живот у колективу до освајања различитих специфичних знања, од којих је добијање возачке дозволе било посебно престижно.

Како је највећи део младих војника служио у другој републици, то је имало и интегративни карактер за стварање новог (идеолошког) југословенства. Служење војног рока је било део одрастања, школовања и својеврсне потврде мушкости, неопходне посебно у руралним крајевима. Војник, мамин или татин син, одједном је губио позицију центра универзума своје породице, и постајао један од многих и једнаких у великим војничким колективима. Избегавање служења војног рока се сматрало скоро па нечасним у свим крајевима Југославије.

Систем редовног служења војног рока је почео да се ломи у току рата 1991‒1992, најпре напуштањем регрута словеначке, хрватске, муслиманске, албанске и македонске народности. Они нису више препознавали ЈНА као сопствену војску већ су почели да је сматрају агресорском. Потом су и српски регрути све ређе долазили на одслужење војног рока. Рат без јасног циља (са српске стране) и жртве међу војницима, учинили су да се створи први талас избеглих од војне обавезе. Они су из Србије нашли уточиште у иностранству. Све до амнестије десетак година касније, њихов број је достигао неколико десетина хиљада.

Нове демократске власти су се марта 2003. сусреле са низом проблема око попуне јединица и служења војног рока. Велики број регрута из урбаних средина у овој фази се опредељивао за „цивилно” служење у разним установама, које се често сводило на фарсу и бескорисност. Мањи број људи, поготово из руралних крајева наставио је да служи војни рок на традиционалан начин. Међународна ситуација је била повољна, није било више назнаке рата, што је учинило да се регрутни контингент поново стабилизује.


Др Бојан Димитријевић (Фото Анђелко Васиљевић)

План тадашњег руководства Министарства одбране и Републике Србије, био је да се постепеном интеграцијом са НАТО и очекиваним пријемом у ову организацију иде према потпуној професионализацији војске. Србија је примљена у НАТО-ов програм Партнерство за мир, а САД, Велика Британија, Норвешка и Холандија постале су највећи партнери у војној сарадњи.

Све ово је обећавало успешну интеграцију Војске Србије у НАТО. Према плановима Министарства одбране и Генералштаба, до укидања војног рока би дошло у периоду после 2010, али уз предуслов (који касније није помињан) да Србија буде део НАТО и тако у оквиру ове алијансе планира своју и заједничку одбрану. План професионализације укључивао је и стварање резерве: активне и пасивне, која би била позивана у годишњим терминима у јединице и тако обезбеђивала попуну ратне војске.

Преломни тренутак је био једнострано проглашење косовске независности 2008, које је утицало на обустављање сарадње са значајним делом партнера у НАТО. Проглашење војне неутралности Србије је само допринело даљем отклону од интеграција, али је служило и као изговор за одсуство озбиљнијег рада на реформи војске. Тако је професионализација почела да се креће у погрешном смеру. Стварање и редовно позивање резерве је у потпуности запостављено.

Демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела, а не ка адекватном решавању попуне и функционисања војске за наредне деценије и нове безбедносне изазове. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку.

У наредној деценији професионални војници, уместо да се баве својим оспособљавањем, обуком или мировним операцијама, у добром делу бавили су се чувањем и одржавањем празних касарни, стражарским дужностима, а уместо резервиста упућивани су на санирање поплава и других елементарних непогода. Све то је водило да у току протекле деценије војску напушта по више стотина професионалних војника годишње, незадовољних сопственим статусом.

Враћање служења војног рока је неопходно ради стабилизације попуне Војске Србије. Али реч је о тешкој политичкој одлуци која може да утиче на афинитете млађег гласачког тела. Такође, то је и захтеван посао да се обезбеди адекватан смештај и услови за боравак војника. Они данас у цивилству имају далеко боље услове за живот него њихови дедови и очеви који су били „у Титовој армији”. Враћање војног рока мора да прати и адекватна финансијска анализа, а понајпре редефиниција у доктринарним документима Републике Србије, који морају да објасне којим безбедносним изазовима се оправдава враћање српских регрута у касарне.

* историчар, бивши помоћник министра одбране

Коментари151
60f78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Moj ideal je Kosta Rika. Oni su pre više godina potpuno ukinuli stajaću vojsku, jer su, kako kažu, miroljubiva nacija. Od tada (ne samo zbog toga) uživaju mir, blagostanje, i kontinuiran napredak u svakom smislu. Jeste da su bogatija zemlja od Srbije, ali možda Srbija može da proba da ih imitira. Radi poređenja: Srbija - GDP per capita (2019) – 7.412 USD; 1995- 2.207 USD Kosta Rika - GDP per capita (2019) – 12.244 USD; 1995 – 6.600 USD
Neprivlačni termini u Zakonu
U tekstu se otkrivaju interesantne autorove polaz.osnove u delovanju"novih demokratskih vlasti"koje se pravdaju "nasleđenim neuspesima u mobilizacijama devedesetih "sa oslanjanjem na"(novoformatiranu)profesional.vojsku ". Pogledajmo ozbiljne zemlje kao što su Švajcarska i Izrael-da ne govorimo o velikoj sili npr.RF koja ima relativno malu ili manju profesional. armiju od drugih velikih sila ali ima izražen VIŠESLOJNI SISTEM ODBRANE.Npr. taj naš termin "PASIVNA REZERVA "je -uvredljiv i odbojan
Zoran
Vojsku da služe i dečaci i devojčice posle završene srednje škole u periodu juli, avgust i septembar. Tako stižu da krenu na fakultet 01.oktobra. Za ta 3 meseca vojsku služe u svom gradu - opštini od 7h do 15h radnim danom. Pre dolaska u 7h doručkuju i posle 15h ručaju o svom trošku. Tako nema troškova za njihovu ishranu, nema troškova za grejanje spavaonica. Kao na poslu u firmi, dođu i presvuku se, imaju svoj ormarić. Za to vreme ne primaju nikakvu platu. Devojke u sanitet ili pozadinu
Пуно Име
Лепо си ти то смислио. А ти да будеш командант, јел? Е, југословени, опет хоћете да се јуначите и да проживљавате другу, трећу или коју већ по реду младост и да уређујете стварност и туђе животе према вашим уврнутим, мутираним начелима комуне, броза, ЈНА, рурално-патријархалне позадине и још којекаквих мутагена. Како не схватате, ви сте ваше одслужили. И видели смо сви како сте одслужили и како сте се показали док сте се играли рата.
Masnikovic M.
Odlicna analiza autora ovog clanka - g Dimitrijevica. A povodom nasih gradjanskih ratova, secam se sta su balkanski politicari porucivali svojim vojnicima : Braćo, idemo u rat da se bijete ! Da branite otadzbinu ! Neki ćete i da poginete. A neki ćemo da se vratimo !
Предраг Вулин
Обај закон треба да иде у пакету са законом о истополним браковима...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља