Нова америчка администрација наставиће, судећи по најновијим порукама, с притисцима на Београд да призна такозвану независност Косова, не водећи рачуна о српским националним интересима. Бела кућа, за сада, затворених очију гледа на најављени захтев Приштине да поднесе захтев за учлањење у Међународну конференцију уставних судова иако је то противно Вашингтонском споразуму, који је потписао претходни амерички председник.
Дипломата Зоран Миливојевић не очекује да ће САД променити став и да ће вршити утицај на Приштину у корист наставка дијалога који ће довести до проналажења компромисног решења. За „Политику” каже да ће се притисак на нашу страну с временом појачавати јер време није савезник САД. „Они ће толерисати све што буду радили у Приштини. То ће се врло брзо измерити с новом косовском владом, о чему Албин Курти и говори. Да ли ће уопште имати примедбе на његове речи о наставку дијалога с Београдом? Мислим да је интерес Запада да се та влада што пре формира и да се онда фингира неки наставак дијалога како би се интензивирао притисак на Београд”, истиче Миливојевић.
Подсетимо, нови амерички државни секретар Ентони Блинкен у поруци приштинским властима поводом 13. годишњице једностраног проглашења независности јесте оценио да постизање свеобухватног споразума захтева од свих страна да покажу флексибилност и спремност на компромис, али је указао да је тај споразум усредсређен на „узајамно признање”. А било какав пут до компромиса додатно компликује и чињеница да ће окосницу нове владе у Приштини највероватније предводити Албин Курти и његов радикални албански покрет Самоопредељење.
Он је јуче поручио да ће дијалог ставити тек на четврто место међу приоритетима. Курти је оштро критиковао и неке одредбе Вашингтонског споразума, попут тачке којом се Косово обавезује да у наредних годину дана не тражи чланство у међународним организацијама, за које каже да је у супротности с уставом Косова. „Треба да седнемо с председником Бајденом и његовом администрацијом и проверимо шта је позадина тих тачака јер има много нејасноћа”, рекао је Курти за Би-Би-Си.
И док Београд најављује да је спреман за наставак дијалога који ће довести до постизања компромиса, САД и Немачка изгледа да немају намеру да притискају Приштину да озбиљно приступи преговарачком столу. То можда најбоље потврђује управо намера косовских привремених институција да захтевају учлањење у међународне организације, чиме се директно крше одредбе Вашингтонског споразума, без адекватне реакције са Запада.
За разлику од њих, председник Србије Александар Вучић у интервјуу за немачки дневник „Билд” изјавио је да је неопходно пронаћи компромисно решење за косовско питање и да ће на основу онога што види сада, када је на дужност ступио нови председник САД Џозеф Бајден, поново бити притисак само на Србију. Вучић је, на констатацију да Србија може приступити ЕУ само „заједно са суседном државом Косово”, коју не признаје, и питање када ће се то променити, одговорио: „Ви кажете да је то суседна држава, ми не. То је ствар виђења и услов ЕУ. Ми то видимо другачије. Да, и морамо пронаћи компромис с Приштином и тешко радимо на томе. За вас је то нешто што је од 2008. завршено. Али за нас то, наравно, није тако. За Мадрид, Атину, Никозију, Братиславу то, такође, није јасно, они не признају Приштину.”
Уколико Приштина прекрши међународни споразум и покуша да се учлани у неку међународну организацију, одговор Београда биће такав да ће косовски Албанци зажалити. Осим што се најављује да ће најмање пет држава, пуноправних чланица Уједињених нација, повући признање такозваног Косова, може се очекивати да ће уз дипломатску подршку пре свега Москве, али и Пекинга, бити осујећена већина покушаја да привремене косовске институције уопште негде поднесу захтев за чланство. „Ако косовски Албанци заиста аплицирају за чланство у конференцију уставних судова, то онда значи да они више не поштују ниједну норму Вашингтонског споразума. Нема проблема, али ми ћемо бити приморани да на то одговоримо. А одговор им се неће допасти, биће дипломатски и озбиљан и одговоран”, поручио је Вучић и најавио да ће бити нових повлачења признања.
Зоран Миливојевић каже да је очигледно да се враћа америчка политика на позиције демократа из Клинтонове администрације и у кадровском и суштинском смислу. Наводи да Америка хоће да Србија призна Косово и да ту причу заврше што пре и на начин који је тада био дефинисан. За њега то није изненађење јер, како каже, реч је о људима који у тој причи о независном Косову учествују од почетка.
„Нове границе на Балкану с Косовом као државом која треба да буде члан НАТО-а и да се стави тачка на тај проблем. Они то хоће и у том смислу не треба очекивати никакав принципијалан приступ и поштовање норми стандарда и међународног права. Навикли смо да они једнострано гледају на овај проблем и да подржавају албанску страну без обзира на то ко је тамо на власти и као велика сила не желе да било ко доведе у питање шта су они некада урадили”, каже Миливојевић.
На питање зашто нова администрација САД чак и без дипломатске обланде иде на Србију, Миливојевић наводи да је за њих проблем што су се ствари промениле на њихову штету. Глобални односи су другачији јер имају озбиљне ривале и тешко им иде спутавања утицаја Русије и Кине на западном Балкану и зато делују потпуно праволинијски.
„Џозеф Бајден, иако је искусан дипломата, у причи је о независном Косову већ 20 година. Његови политички ставови и његов приступ о овом региону део је његовог политичког бића и ништа није неочекивано што се Приштини гледа кроз прсте шта ради, а Београд се притиска. То што је Доналд Трамп разумео да неке ствари не могу да се преломе преко колена и да се то реши како неки људи из садашње администрације мисле да на силу могу, већ што је приступио на прагматичан начин – да се озбиљно разговара о нормализацији – то сада Бајденова администрација мења и враћа на почетну позицију”, истиче Зоран Миливојевић.
А Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност за наш лист истиче да је очекивано с избором нове америчке администрације и доласком Бајдена да ће бити на страни косовских Албанаца, јер су градили политичке каријере на овим просторима. То су, додаје, људи који су стасали под окриљем Мадлен Олбрајт и истих људи који су на овом простору остали запамћени по негативном ставу према српском народу.
„Осим притисака на Србију, од њих се могу очекивати притисци и на РС. Оно што је занимљиво јесте како ће они то покушати да спроведу и да ли имају инструменте моћи да натерају Србију да призна независност Косова. Можемо очекивати да ће спроводити сурови притисак крајњим мерама, али исто тако, може се очекивати да то неће бити нешто на шта нећемо моћи да адекватно дипломатски одговоримо уз подршку Русије и Кине, које поштују наше ставове и међународно право”, каже Граовац.
Додаје да је посебно занимљива ситуација у Приштини, где ни сам Албин Курти није заинтересован за преговоре и он то и не крије. „Жеља власти у Приштини је да се ти преговори одгоде колико је то могуће. Делује да је мало вероватно да ћемо ове године имати било какве квалитетне разговоре, а да то не буде про форме”, наглашава Срђан Граовац.