уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.02.2021. у 09:05 Драгана Јокић-Стаменковић

Српски научници утврдили узроке калифорнијских пожара

Вест о истраживачком раду професора и асистента Универзитета у Београду, објављеном у престижном америчком часопису, пренело је више од 30 медијских кућа и сајтова на планети
Драган Благојевић, Јелена Луковић, Александар Секулић (Фото лична архива)

Велики одјек код америчке и светске јавности оставило је недавно објављивање истраживања о узроцима и последицама калифорнијских пожара које је урадило троје научника, различитих истраживачких интересовања с Универзитета у Београду у сарадњи с калифорнијским Универзитетом Беркли. У питању су научница која проучава климатске промене проф. др Јелена Луковић, с Географског факултета, и њене колеге с Катедре за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета – проф. др Драган Благојевић и мр Александар Секулић, асистент. Они су најзаслужнији за детаљно графичко и картографско приказивање поменутих појава.

Како за наш лист каже проф. Луковић, ова публикација је изазвала велику пажњу, па се претходне недеље име УБ-а појавило на страницама више од 30 светских медијских кућа. Почевши од „Лос Анђелес тајмса” и „Вашингтон поста”, који цитира Јелену Луковић као научника који проучава климатске промене са УБ-а и наводи да је тим истраживача из Србије закључио да „калифорнијска кишна сезона сада стартује готово месец дана касније, што повећава ризик од пожара”. Ту вест пренели су Ројтерс, „Сајанс дејли”, а „окачена” је и на страницама Уједињених нација, Америчке геофизичке уније, универзитета Јејл, Харвард, Ридинг...

Мултидисциплинарни научни рад објављен је у цењеном часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс”. Луковићева наводи да је, осим квантификовања кашњења почетка кишне сезоне од 27 дана, у односу на шездесете године прошлог века, у условима медитеранске климе у Калифорнији, суштина њиховог истраживања у одговору због чега се то догађа и какве последице то померање и прерасподела падавина могу да изазову. Испоставило се да су резултати до којих су дошли од највећег значаја за дужину трајања сезоне пожара и суше, која узрокује много штете у овој држави на западној обали САД, која је према броју становника на првом, а по површини на трећем месту у тој земљи. Професорка Луковић објашњава да њена научна повезаност с калифорнијским Универзитетом Беркли траје последњих шест година, колико сарађује с тамошњим проф. др Џоном Ченгом, код кога је у више наврата боравила у лабораторији за Климатску динамику као гостујући истраживач и Фулбрајтов стипендиста. Наглашава да је то резултирало и доласком проф. Ченга у Београд 2018. године, када је на позив Географског факултета предавао на овдашњој конференцији „MedCLIVAR”.

– Резултати истраживања научника, генерално, дају својеврстан кредибилитет установама из којих они долазе. На пример, научна постигнућа у виду престижних награда, публикација у водећим часописима, научне цитираности пресудно утичу на рангирање универзитета, на такозваној Шангајској листи. Како позиција универзитета на овој листи утиче на одлуку студената да се определе за њега, нашем УБ-у као и другим академским установама у свету је важно да заузму што више место на овој листи кинеског Ђао Тонга. Једини пут ка томе су изврсни резултати истраживања, попут овог које смо недавно публиковали у часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс” – објашњава млада српска научница.

Она готово десет година интензивно сарађује с асистентом Секулићем, који је управо пред одбраном докторске дисертације у којој разматра просторно-временско моделовање кише, применом геостатистике и машинског учења.

Проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, за „Политику” истиче да је реч о великом успеху професора и истраживача с Географског факултета у главном граду.

– Овим је још једном потврђено да Универзитет у Београду има важно место у међународној академској заједници и да наша земља, иако мала, даје значајне доприносе решавању проблема глобалних размера – наводи овај професор Медицинског факултета.

Коментари15
cdffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ramzaj
Da, da., kako da ne?! Pa imate snimak helikoptera koji prosipa neku zapaljenu tecnost, nesto slicno katranu, a iza njega "bas lepo gori", Sveti Petar da je bio tamo ne bi mogao da ugasi i tako na nekoliko desetina lokacija istovremeno!
Yrraf
Još kad bi ovim istim talentovanim istraživačima i njihovom fakultetu država najzad izgradila recimo zgradu u kojoj mogu nesmetano da se bave naučnim radom to bi bilo idealno. Šta bi tek radili da se ne seljakaju od PMF-a do Zemuna?
Немања О.
Како нема пожара на истоку Мексика и Канаде само у Калифорнији?
dusan1
Požara u zapadnom-pacifičkom delu Kanade ima i poneki su čak i veći od onih u Kaliforniji. Koliko je baš zbog suše Kanada i Kalifornija pogođena požarima , ta ista suša pomaže da požara u Meksiku nema jer je pustinja pa nema šta da gori .
Zoran
Bravo! Odlican uspjeh. Vracate nadu i potvrdjujete cinjenicu da smo vrijedan i pametan narod. Drago mi je prije svega zbog vas troje, a onda vam i zahvaljujem sto ste cineci to proslavili i nas cijeli narod. Samo tako dalje.
Александар С.
Прихватиће се свакаква теорија која ''доказује'' климатске промене и криви угљен-диоксид. А то што се престало са праксом уклањања сувог лишћа (исто то је допринело пожарима у Аустралији), то само одлази у етар.
Александар С.
Милане пар чињеница: - И Абориџини су контролисали пожаре на тај начин - Сваки земљопоседник-фармер је то радио на свом земљишту све док није постало забрањено под лобирањем ''Зелених'' - Пожари су били и остаће саставни део Аустралијског екосистема. Превентивно спаљивање и уклањање горива служи да се сачувају људски животи.
MilanM
Kakav komentar... Pozari u Australiji u periodu 2019-2020 su pokrili 11.46 miliona hektara. Koliko po vama treba ljudi da bi se pokupilo lisce sa te povrsine? A u Kaliforniji je prosle godine izgorelo oko 1.7 miliona hektara. Ovde se ne prica o Tasmajdanskom parku...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља