уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 22:14 Слободан Самарџија

Кад смо „читали” рокенрол

Читање часописа посвећених музици џинс генерације многе је навело да се и сами лате инструмената, да би се временом све претворило у јак друштвени покрет
„Рекорд мирор”, „Њу мјузикл експрес”

Говорити о „бит музици”, поп и рок покрету уопште, а не помињати улогу многобројних часописа као њиховог промотера, значило би испричати само половину приче. Наиме, колико год давних 60-их и 70-их година прошлог века било узбудљиво слушати сваку нову композицију легендарних „Битлса”, „Ролингстонса”, „Енималса”, непоновљивих Ерика Бардона, Џенис Џоплин, Џоа Кокера..., ништа мању пажњу нису привлачили ни новински текстови о њиховим концертима, новим снимцима, плановима, повременим скандалима.

Било је то време „битлманије” када су се уз радио-апарате са узбуђењем чекале емисије попут „Топ 20 Радија Луксембург”, те његових пандана на „Би-Би-Сију”, или пиратском „Радију Каролина”, који је свој програм емитовао са једног брода укотвљеног негде у међународним водама. Телевизија још није имала моћ какву данас поседује, а ретки музички спотови који су доспевали до малих екрана или филмских журнала били су тек бележење камером атмосфере са концерата, или сцене из студија у којима су извођачи певали на „плејбек”, а што је неретко доводило до комичних сцена.

Укратко, праве информације о свему што се дешавало у области која ће се једнога дана (нажалост) преточити у добро плаћени „шоу бизнис”, ми који смо били подаље од све те гунгуле сазнавали смо из штампе. Не толико домаће, колико оне пристигле из Лондона, који се преко ноћи претворио у центар света. Читати „Њу нјузикл експрес”, „Мелоди мејкер”, „Рекорд мирор”, било је ствар престижа, али и доказ да смо део глобалне помаме.

Сам израз: „поп музика”, који је означавао оно што људи највише воле да слушају, потиче још са почетка прошлог века, а означавао је много тога – од комерцијалног џеза, па преко „кантри” музике до сентименталних балада са јаким италијанским утицајем. Све то требало је представити широкој публици. Грамофонске плоче су одрадиле свој део посла, али писана реч и фотографија свему су додали неопходни гламур.

Листови посвећени „по музици почели су масовније да се штампају током шездесетих година прошлог века и врло брзо стекли широку популарност. Већ поменути „Њу мјузикл експрес”, настао 1952, међу првима је почео са објављивањем „топ листе” најслушанијих композиција, да би 70-их постао и најпродаванији британски музички часопис. Његов конкурент „Мелоди мејкер”, сем написа о рок дешавањима, на тржишту се пробијао, објављујући комерцијалне огласе са ценама најтраженијих инструмената, што је за све који су те инструменте узимали у руке било изузетно важан показатељ.

Карактеристично за листове „рок ере” је и то што су, захваљујући технологији која је тада преовлађивала, штампани на рото-папиру чиме је и њихова цена била релативно прихватљива. Фотографије су, додуше, већином биле црно-беле, не увек посебно квалитетне, али ипак довољно добре да се каче по зидовима тинејџерских соба.

Оно што је важније, написани текстови већини су служили као специфичан показатељ шта би требало да слушају, на шта да обрате пажњу. Био је то својеврстан начин да се каналише укус младих заљубљеника у нову музику, вођених сигурним пером тек изниклих рок критичара.

Сем промоције нових група и певача, овакви листови су били и прозор у нове модне трендове. Тешко је било и замислити да ће се тзв. фармерке или џинс, од некадашње радне одеће америчких фармера, преко ноћи претворити у обавезну гардеробу свих који су се сматрали младима. Срећна околност била је и чињеница да то што су облачили они који су спадали у категорију славних није било скупо, могло је да се набави на свакој „бувљој пијаци”.

Ипак, у центру пажње остајала је – музика. Читање часописа посвећених музици џинс генерације многе је навело да се и сами лате инструмената, да би се временом све претворило у јак друштвени покрет. Да бисмо показали да нисмо на крају света, ми у некадашњој Југославији редовно смо куповали „Поп Експрес”, „Ритам”, „Рок”...

Убрзаним развојем телевизије полако се губи магија читања листова посвећених рокенролу. Многи су се угасили, неки се претворили у претенциозне месечнике препуне боја. Појавом интернета и друштвених мрежа, нажалост, промењен је и језик којим комуницирају данашњи нараштаји. За истинске рокере ту није остало баш много места.

Коментари7
abede
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle
Covek je mogao (pod uslovom da je punoletan i ima licnu kartu) da u britanskoj citaonici pri kraju Kneza, pogleda najnoviji NME. Hladnim vecerima, bio bi tu ponekad i neki beskucnik, da se zgreje, ali nam nije smetao. Pored toga je Politikin Zabavnik objavljivao clanke o poznatim grupama, i njihove pesme, srb i eng. A kultna je bila i knjiga tate Bijelice, novinara, sahiste i genijalca, sa prevodima pesama na srpski, koje bi mi "reverse" vracali na eng radi pevanja. Nije, naime, bilo interneta..
Slavko Petrov
...Dzuboks, Start, Non, Polet, fanzini. Sezdesetih, sedamdesetih - muzicki, inace, najznacajnijoj deceniji - te osamdesetih, za nas u Jugoslaviji mozda najvaznijoj, muzika je bila gotovo sve. Tema razgovora i snova. Ako se pridodaju bioskopi, i te kako komplementarni sa odrastanjem, utisak iz ove tri decenije dobija pun i pravi smisao. Radio stanice su bile davale ritam. Cuveni filmski reditelj Dzim Dzarmus je svojevremeno rekao da bi on u zivotu mogao bez svega, osim bez muzike.
Sasa Trajkovic
Комплимент Политици јер промовише праве вредности тих 50-60 их година прошлог века свет је био много лепше и хуманије друштво. ПОП култура је представљала прогрес нажалост све се претворило у комерцијалну индустрију која је продала све своје лепе идеале генерација младих јер је ПОП култура ујединила младе целог света културолошки. Данас имамо сушту супротност ПОП је све само не култура легло кича, шунда иронично данас је популарна музика рурална култура предграђа- рурално је постало урбано.
Yugocinik
To je bilo zlatno doba za generacije rodjene 50-tih i 60-tih. Domaca rok scena je bila fascinantna. Snimis dobar album i prodajes ga na trazistu od 22 miliona stanovnika, plus turneje po prepunim halama velikih jugoslovenskih gradova. Jedina barijera svetskoj slavi je bio jezik. Zamislite da su: Balasevic, Azra, Corba, Ekatarina i mnogi drugi slavni YU bendovi svoje pesme snimali u Engleskoj, na engleskom jeziku. Ne kazem da bi nadmasili Bitlse po popularnosti, ali bi sigurno bili svetske zvezde
Yugocinik
To je bilo zlatno doba za generacije rodjene 50-tih i 60-tih. Domaca rok scena je bila fascinantna. Snimis dobar album i prodajes ga na trazistu od 22 miliona stanovnika, plus turneje po prepunim halama velikih jugoslovenskih gradova. Jedina barijera svetskoj slavi je bio jezik. Zamislite da su: Balasevic, Azra, Corba, Ekatarina i mnogi drugi slavni YU bendovi svoje pesme snimali u Engleskoj, na engleskom jeziku. Ne kazem da bi nadmasili Bitlse po popularnosti, ali bi sigurno bili svetske zvezde

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља