Када би људи знали колико је коприва корисна, у својим баштама би садили само њу. Иако жаре и пецкају, ако се прокувају њени тамнозелени листови постају меки и веома лековити. Пуна је витамина, минерала, хранљивих материја. Обично расте као коров на запуштеним местима, поред пута и на ливадама, а требало би много више да буде заступљена на нашој трпези. Од ње се може кувати чорба и правити паста или пита. Листове и врх коприве, који се за припремање јела користе, најбоље је сакупљати у рано пролеће док су још млади.
ЧАЈ ОД КОПРИВЕ
Пуна супена кашика добро опраних и ситно сечених листова коприве прелије се кључалом водом, поклопи и остави да одстоји неколико минута. Чај не треба да ври, јер ће то уништити драгоцене састојке и не заслађује се. Процедити и пити једну шољу дневно, док је за лечење неке болести потребно пити две до три шоље чаја на дан најмање месец дана. Чај се пије млак и у малим гутљајима.
ПАСТА
Потребно је:
- 200 г листа од коприве
- 3 чена белог лука
- мало маслиновог уља
- бибер, со
Листове добро опрати, кратко прокувати и ситно исецкати. Додати маслиново уље и ситно сечене ченове белог лука, посолити и побиберити, па миксером направити кашу. Тим сосом прелити кувану тестенину.
ПИТА
Потребно је:
- 500 г танких кора
- 300 гр белог сира
- 3 јајета
- 500 г коприве
- 1 прашак за пециво
- 1 чаша киселог млека
- мало киселе воде
Опране, бланширане и ситно сечене листове коприве сјединити са сиром, јајима, киселим млеком, прашком за пециво и киселом водом. Филовати сваку кору и пећи у загрејаној рерни на 180 степени Целзијусових. Служити док је још топла.