Док бивши председник општине Брус Милутин Јеличић Јутка већ два и по месеца служи тромесечну затворску казну на коју је осуђен због недозвољених полних радњи у односу на Марију Лукић, његови адвокати покушали су да га „извуку” одатле, али и издејствују понављање суђења или умањење казне. Њихови покушаји, међутим, били су безуспешни.
Како „Политика” сазнаје, Јеличићеви браниоци поднели су Врховном касационом суду (ВКС) захтеве за заштиту законитости на пресуду која му је изречена, али је највиша судска инстанца један део њих одбила као неосноване, а други одбацила. После навођења разлога због којих су поднели захтев за заштиту законитости, Јеличићеви адвокати предложили су и да се уколико они буду усвојени, њиховом брањенику прекине затворска казна, да поступак против њега буде поновљен, као и да му се казна ублажи или преиначи на кућни затвор са електронским надзором.
Према сазнањима нашег листа, адвокати су у захтеву за заштиту законитости као споран доказ означили извод из Јеличићеве казнене евиденције из које се види да је он, пре ове, имао три осуде. Браниоци су навели да је поменути извод сачињен супротно одредбама Закона о рехабилитацији и Кривичном законику и да се као такав није могао користити као доказ у поступку против Јеличића.
Према мишљењу адвоката некадашњег првог човека Бруса, првостепени суд чију је пресуду потврдио и Виши у Крушевцу, прекорачио је оптужбу зато што је у пресуди као време извршења кривичног дела наведен период од јуна 2015. до 16. новембра 2016. године, а у оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва у Крушевцу пише од јуна 2015. до децембра 2017. године. Браниоци су, такође, навели да је изречена санкција несразмерна предметном кривичном делу, односно да су погрешно цењене отежавајуће и олакшавајуће околности, а оспоравали су и вештачење садржаја комуникације између Јеличића и оштећене Марије Лукић.
– На седници коју је одржао, ВКС је стао на становиште да је извод из казнене евиденције у складу са ЗКП-ом, као и да је овај доказ цењен у контексту осталих изведених чињеница. По налажењу ВКС, суд не мора да прихвати предлоге тужиоца у погледу правне квалификације кривичног дела, тако да и примедба у вези са различитим датумима у пресуди и оптужном предлогу не стоји. У вези са вештачењем садржаја комуникације између Јеличића и Лукићеве и времена када је оно извршено, треба навести да је суд вештачио садржај телефона, а не комуникације како су то адвокати представили. Наиме, мобилни оператер је дужан да податке о комуникацији чува годину дана и они се после тог времена не могу користити као доказ. Браниоци су навели да је вештачење рађено после четири године, међутим овде није вештачена комуникација, већ садржај телефона – наводи „Политикин” саговорник.
Јеличић је, како је утврђено током доказног поступка, Лукићевој дуже време слао поруке ласцивног садржаја.
