петак, 05.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	98,03	98,62	98,33
	105,49	106,12	105,8

Таг: књиге

Култура

01.03.2021 у 18:15

Све што нисте знали о ЕУ а нисте имали кога да питате

Књига „Европа – последњи поздрав” Ханеса Хофбауера је озбиљно научно дело потркрепљено научном документацијомАустријски историчар Ханес Хофбауер у књизи „Европа – последњи поздрав”, као и у својим ранијим делима, прилази тематици темељно и врло озбиљно, пластично дочаравајући читаоцу генезу идеје уједињавања Европе, почев од првих размишљања и настојања у средњем веку до данас. Књига је код нас објављена у издању куће „Албатрос плус” у оквиру библиотеке „Хронограм”. „Европа – последњи поздрав” је социјално-политичка, мултидисциплинарна анализа историјског процеса настанка и развоја ЕУ кроз њене различите алотропске модификације. Ради се о озбиљном научном делу које је поткрепљено озбиљном научном документацијом. Хофбауер прецизно и аргументовано сведочи о развоју европских

Култура

28.02.2021 у 12:02

Фанатизам прво победи у себи

Од нашег специјалног извештача ДУБАИ – Одлазак у највећу књижару у Уједињеним Арапским Емиратима, „Кинокунију”, смештену у делу резервисаном за технику и електронику на другом спрату огромног Дубаи мола у Даунтауну данас је, уз све мере опреза због пандемије, више-мање исто као и пре годину-две. Осим што нема оних великих гужви, типичних за молове у време викенда, петком и суботом. Очигледно свуда су видно мање, делимично и због изузетно строгих владиних превентивних здравствено-заштитних мера и високих казни за њихово кршење. Сада, међутим, с обавезном маском на лицу (рукавице по избору) некако натенане се разгледа, бира и креће кроз лавиринт крцатих рафова, полица и столова свих величина, препуних књига, магазина, часописа, журнала, школског и канцеларијског прибора,

Политика

28.02.2021 у 09:38

Књига „Пусто турско” – анализа једне регионалне силе

Присуство Турске на Балкану, односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању НАТО-а, неоосманизам и ердоганизам, само су неке од тема које је професор др Дарко Танасковић обрадио у својој новој књизи „Пусто турско”. На јучерашњем представљању ове књиге у Народном музеју директор Института за европске студије Миша Ђурковић казао је да је реч о веома ретком и важном документу у којем се разоткрива суштина власти турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и веома променљив однос ове регионалне силе према Србији. Професор Танасковић је напоменуо да је сва дешавања покушао да гледа објективно и да растумачи њихов значај, али да је тешко објективно сагледати нешто што волиш и што ти је блиско. „А ја Турску волим и она ми је блиска иако ме многи оптужују за

Хроника

27.02.2021 у 14:04

Затвор у Панчеву добио 500 књига

Библиотека Казнено-поправног завода у Панчеву је богатија за 500 књига које је поклонила председница Комитета правника за људска права Катарина Голубовић. Она је приликом посете затвору у Панчеву изјавила да је та организација заинтересована за још интензивнију сарадњу и покретање нових пројеката са Управом за извршење кривичних санкција. Управник КПЗ-а Дејан Бакић навео је да је реч о новом заводу који је отворен 2018. године, са библиотекарским фондом који се непрестано допуњује књижевном и стручном литературом, а сада има укупно 4.000 наслова. Бакић је указао да осуђеници имају на располагању и правне прописе – Кривични законик, Законик о кривичном поступку, Закон о извршењу кривичних санкција, као и подзаконска акта и приручнике које је Управа за извршење кривичних

Култура

19.02.2021 у 13:05

Маројевићу „Меша Селимовић”

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године. Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута. Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су

Култура

17.02.2021 у 14:12

Изложба о првом српском агроному

Др Ђорђе Радић (1839–1922) први је српски агроном. Специфичан је по томе што је највише школе завршио у свету, а онда се вратио и знање из области пољопривреде применио у Србији. Научна достигнућа боље су му испраћена у Европи, али је најдубље трагове оставио у отаџбини: пишући књиге и уџбенике, образујући младе, афирмишући аграр уопште. Докторирао је у Бечу 1867, a након повратака у Србију настојао је да свe знање и праксу стечене по европским земљама примени у својој земљи. Захваљујући његовом делу у то време нисмо много заостајали за најнапреднијим светским срединама у тој области. Радић је рођен у Зрењанину, односно тадашњем Великом Бечкереку, а на његову блиставу каријеру град је подсетила изложба која је управо постављена. Аутори су Оливера Ћосовић и Драгана Драшковић, а

Култура

05.02.2021 у 21:41

Сећање на време одрастања

О идиличним данима, када се за биоскопске и позоришне пројекције чекало у редовима, када је Кинотека била култно место за креативне разговоре о филму и када је уметнички укус утицао на начин живота, говори књига Жике Богдановића „Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове”, у издању Југословенске кинотеке, опремљена дивним илустрацијама из богатог фонда ове наше институције културе. Аутор нас враћа великим филмским причама, а управо је прича та, како каже, која посредством осећања постаје стварна, и подсећа на остварења Џона Форда, Алфреда Хичкока, Ренеа Клера, Чарлија Чаплина, Хауарда Хокса, Орсона Велса, Френка Капре, Билија Вајлдера, Кенџија Мизогучија, Акире Куросаве, Федерика Фелинија, Жана-Лика Годара, Сергеја Ајзенштајна, као и на класике жанра хорора које су овековечили

Култура

05.02.2021 у 13:51

Халиловићу „Златни сунцокрет”

Награда „Златни сунцокрет” за 2020. годину припала је Енесу Халиловићу за роман „Људи без гробова”, у издању „Лагуне”. Одлуку је донео жири у саставу: Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник). „Роман оживљава духове `обичних` људи о којима се по правилу не причају приче, у сенци наводно велике историје и њених тамних испољавања. Приповедач је син познатог одметника који је због увреде и изневерене љубави почео да убија. Обележен очевим злочином унутар заједнице у којој се са именом наслеђује и фатум порекла, приповедач детаљно испитује очеве мотиве, као и читаву структуру злочина, истраге, социјални и морални хоризонт збивања. Све то води га ка тома да постане писац у покушају да одговори на тешка али незаобилазна егзистенцијална и литерарна питања: ко је

Култура

04.02.2021 у 20:15

Све побуне Борислава Пекића

Борислав Пекић је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици. Његова породица се често селила, па је окупацију провео у Баваништу код Панчева у кући своје баке по мајци. Пред изборе новембра 1945. учествује у акцијама демократске опозиције око Демократске странке као један од чланова илегалних омладинских опозиционих група. Трећа београдска гимназија у Београду коју је похађао била је прави расадник ,,реакционарних ђака”. Тако је, са четрдесет двојицом својих другова, био предмет тортуре и батинања острашћених скојеваца. Његово друштво је у ходницима школе прошло тзв. топлог зеца. ,,Видео сам своје другове како крваре, пролазећи кроз тунел нељудске мржње који ће се две-три године касније назвати ’топлим зецом’ и у свој топли загрљај примити многе учеснике овог из 1946. Видео сам своје

Култура

03.02.2021 у 20:15

Могућ је излаз из шкрипца

Велика земља. Мисли се на Русију. Тако се зове недавно објављен избор из савремене руске прозе који доноси дела пет изузетних писаца у преводу на српски: Корнеја Чуковског, Наталије Баранскаје, Виктора Курочкина, Романа Сенчина и Александра Кузњецова Туљанина. Књигу је превео наш познати и награђивани преводилац Владимир Јагличић у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Код нас је познатији Сенчин, заједно са својим вршњацима Варламовим, Прилепиним, Волосом и другима које је Јагличић представио 2012. у „Антологији руске модерне приче”. Баранскаја је весница женске прозе која је дала неке од истакнутих руских прослављених списатељица. – Њена јунакиња у делу „Недељу дана свагдашњих” је млада жена која тражи свој духовни простор, стешњена између радних, кућних и емотивних

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.03.2021 у 17:09

Раст трговинске сарадње Србије и Белгије 5,1 одсто у 2020.

05.03.2021 у 16:40

Од сутра после 12 сати до понедељка у шест ујутру радиће само продавнице хране, лекова и горива

05.03.2021 у 16:33

У Словенији први пут за 160 година мање жена од мушкараца

05.03.2021 у 16:21

Мујановићу се поново суди за злочине над Србима

05.03.2021 у 15:59

Пијаном возачу осам година затвора због саобраћајне несреће

05.03.2021 у 15:19

Преминуло 17 пацијената, новозарежених 4.071