četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:55

Bernard Šo i ćirilica

utorak, 10.09.2019. u 11:34

Mnogo svetski poznatih književnika iz raznih zemalja ima svoju ulicu u Beogradu. Možda takvu počast, iz određenih razloga, zaslužuje i čuveni irski pisac Bernard Šo (1856–1950), dobitnik Nobelove nagrade 1925. godine. Iako nikad nije boravio u Srbiji, mada je 1929. godine posetio Cetinje i Dubrovnik, ovaj velikan svetske književnosti odavno je svojim literarnim delima prisutan na našim kulturnim prostorima. Jer, njegove pozorišne drame – „Pigmalion”, „Kandida”, „Đavolov učenik”, „Čovek i natčovek” i druge, a napisao ih je preko 50 tokom svog dugovekog života, godinama su prikazivane, a neke se i sada nalaze na repertoaru pojedinih pozorišnih kuća širom Srbije. Takođe, brojni naši glumci su se afirmisali upravo uspešnim ulogama u njegovim komadima. A glumica Radmila Andrić ušla je u Ginisovu knjigu rekorda za najduže neprekidno izvođenje, 39 godina, jedne predstave u istoj podeli, u pozorišnom komadu „Dragi moj lažljivče”, nastalom na osnovu bogate zbirke Šoovih ljubavnih pisama.

Interesantno je pomenuti da je Šo početnu literarnu slavu stekao sa jednim od svojih prvih dramskih dela – komedijom „Oružje i čovek” na temu romantične ljubavi za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. godine.

No za nas Srbe, posebno drago je saznanje da je ovaj slavni pisac i mislilac bio oduševljen srpskom azbukom, smatrajući je najsavršenijim pismom na svetu gde se „piše kako je izgovoreno, a čita kako je napisano”. Za razliku od njegovog engleskog jezika, u kojem se pojedina slova i mnoge reči čitaju i izgovaraju drugačije nego što su napisani. Stoga se zalagao da se komplikovani engleski alfabet reformiše i uprosti, pa je u svom testamentu zaveštao 367.000 funti, što je oko 48 miliona dinara, onome ko pojednostavi englesku abecedu po uzoru na srpsku azbuku.

Međutim, ova vredna nagrada i posle više decenija ostala je neuručena jer se još uvek nije pojavio neki „britanski Vuk Karadžić”.

Imajući sve ovo u vidu, mislimo, da bi u našem glavnom gradu trebalo, slično drugim piscima, i Bernardu Šou podariti jednu ulicu, čiji naziv bi, naravno, bio ispisan omiljenom mu ćirilicom.

Sveta Jokić,
Beograd


Komentari18
ec941
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zeljko misikiwe
Svaki jezik i pismo imaju svoja pravila i neku svoju unutrašnju logiku. Što se tiče Engleskog, pa mi Srbi već uveliko primenjujemo Vukov sistem na Engleski kad pišemo,na primer, jutjub umesto YouTube. Šta bi Bernard rekao na to da je živ? On svakako zaslužuje neko obeležje u Beogradu s obzirom da je prepoznao ćirilicu kao najsvaršenije pismo. Podržavam ideju Gospodina Jokića u potpunosti.
Dr. Ing. Sokol Kostic
Ovo se preklapa sa feljtonom o Bec"kom stvaranju Albanske nacije, jezika i pisma pocetkom XX veka. Blizu Politike je S"afarikova pa onda Kopitareva Gradina. To su bili Bec"lije koji su kreirali i pomocu ambicioznog srpskog ustanickog pisara nakalemili na Srbe "Vukovu" cirilicu, u stvari jednu "misionarsku" azbuku pomoc'u koje je Bec" uspeo da Srbi vis"e ne mogu bez teskoc'a da c"itaju druge c'irilice. To je samo malo starija vrsta zvec"ke za narod kao sto je bilo i "Batstvo i Jedinstvo"
Д. Мирсин Сибничанин
Тачно рече Василије, мора се кренути на све или ништа. Или ће се српски лингвисти куцнути у главу и упитати се зашто нико други у Европи и свету не решава питање свога писма у свом језику кроз избор конкурентских писама (тј. писма и параписма) и вратити и српски језик на једноазбучје, или за десетак до највише 20 година српска ћирилица ће бити само егзотика, тј. будући споменик ћирилици биће у Србији надгробни.
Драгољуб Збиљић
Василије је апсолутно у праву. Што се ћирилице тиче, ми смо ушли у "последњу осмину", јер ћируилице у српском језику, уопште гледано, данас има највише десетак прроцената. Лингвиста што се тиче, треба их ослободити кривице све док су на власти били комунисти, тј. до 1992. године. Српски лингвсити таад су направили кардиналну грешку када су у Правопису српскога језика (Матица српска, 1993) реешили питање писма у двоазбучју, као да је и даље "српскохрватски језик". Ту је крај српске азбује.
Душан
Ћирилица.. Иако, су писмо осмислили и популаризовали следбеници Ћирила и Методија, уместо, самог Ћирила и Методија, његово име означава пре свега почаст. Само име ћирилице често збуњује, људе, који нису упознати са историјом писма, пошто се не идентификује за земљу порекла, за разлику од „грчког писма“, па га неки називају и руским писмом. Значи да не буде забуне, дефинитивно, нису само Хрвати , и ортодоксни Црногорци, збуњени овим писанијем, који се лепо и просто зове , ћирилица. Неки га присва
Оштроило
Srpsko pismo nema veze ni sa Cirilom niti Metodijem niti sledbenicima. Srpsko pismo potice jos iz Vince i hiljadama godina je staro. C&M su imali zadatak od pape da Srbe usmeravaju ka Vatikanu gde su neslavno zavrsili. Treba videti pismo koje su Raseni (Etrurci) koristili u starom Rimu i to pre Grka. Uporediti to pismo sa danasnjom 'cirilicom'. Takodje, engleski nije Soov jezik. Njegov jezik, kao i keltska imena (identicna sa srpskim!) su zakonom zabranjeni 1366.g. a Irci su postali robovi.
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja