četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Ako si redovan na misi sve ti je oprošteno

Da nije globalnih uticaja verujem da mnogi Česi ne bi znali ni za Božić niti šta on znači. Za razliku od Čeha, Poljaci su redovni na misama, ne postoje građanska venčanja, ako si kršten i ukoliko si u nedelju tamo gde treba da budeš, sve ti je oprošteno.
Autor: Marko Stojiljkovićpetak, 04.10.2019. u 09:45
Фото Пиксабеј

Igrani film „Kler” ove godine je pobudio strasti, isterao duhove na videlo i bio tema nedeljama broj jedan u Poljskoj.

Život u Češkoj ima sasvim neku drugu percepciju po pitanju crkve i Boga. Njihove katedrale su spolja bespogovorno lepe ali su iznutra, nekako duhovno puste. Česi ne mare mnogo niti pridaju puno značaja crkvi i veri. Verujem da nije globalizacije i filmova poput „Sam u kući” mnogi od njih ne bi znali ni za Božić, niti šta on znači.

Istovremeno crkve su u dobrom stanju i stalno se obnavljaju. U Brnu se nalazi i ruska pravoslavna crkva Svetog Vaclava. Smeštena je na izuzetnoj lokaciji, na brdašcu okruženom šumom, kaldrmisanim stazama u jednom od najlepših parkova u gradu. Nešto poput Kalemegdana ili Petrovaradina.

Foto Piksabej

I pored poznate češke netrpeljivosti prema Rusima ova crkva je očuvana i dobro održavana. I ja ponekad, ne toliko često koliko bih voleo, odem tamo na liturgiju. Vrata su svima otvorena. Sveštenik srpski priča tečno, što je bilo veliko iznenađenje za mene.

Čuo sam da su moje kolege sa posla, poreklom iz Ukrajine i Rusije, ranije zajedno išli na liturgije. Danas zajedno idu sve ređe. Politika je zakucala na na crkvena vrata. Ovde, u ovoj većinski ateističnoj državi, do juče najbolji prijatelji, danas se gledaju popreko.

Ipak, moram da kažem da se Rusi u tuđini najviše druže sa Ukrajincima. I obrnuto.

S obzirom da mi je supruga Poljakinja, onako iz prvih redova imam uvid u pitanja crkve u Poljskoj. Za razliku od Čeha, Poljaci su redovni na misama, ne postoje građanska venčanja, a mnoge stvari su tabu tema. To meni i mojoj supruzi ostavlja veliki prostor za razmenu mišljenja o dosta pitanja.

Ako si kršten i ukoliko si u nedelju tamo gde treba da budeš, sve ti je oprošteno. Možeš da budeš i najveći grešnik.

Znam neke Čehe koji sebe smatraju ateistima, ali ni sami nisu svesni da žive po pravim postulatima hrišćanstva. I ne samo to, nego da su veći hrišćani od onih koji se time busaju.

Ponekad je moja supruga sa mnom prisutna na liturgiji u našoj crkvi, a ponekad i ja odem sa njom na misu. Na moje ogromno iznenađenje, sveštenik zadužen za tu crkvu i parohiju, pred svima je javno najavio mene kao gosta iz Srbije. Poručio je svima da smo hrišćani i da delimo iste vrednosti. Da je Srpska pravoslavna crkva bliska poljskoj crkvi i da tu nekih velikih razlika nema. Više je stvari koje nas zbližavaju nego dele.

Crkva u Krakovu (Foto Piksabej)

Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su narod najbliži našem, a da nisu naše komšije. To se vidi po senzibilitetu, mentalitetu, odnosu prema roditeljima, kumovima, komšijama, zajedničkom druženju.

Često se šalim da je i dobro što nismo komšije, inače bismo imali neki konflikt iz prošlosti, baš zbog sličnosti u mentalitetu.

Možda mi trenutno nismo toliki vernici poput Poljaka, možda je i dobro što crkva u Srbiji nema toliku moć poput one koje ima u Poljskoj. Na žalost, komunizam je ostavio nesagledive posledice od kojih se i dalje nismo oporavili. Zbog toga je i nerealno da se preko noći stvari promene.

Ali, da nije te iste crkve, kojim bi jezikom danas govorili i pisali? Ko je, ako ne crkva, očuvao naša ognjišta i nikad nije napustio narod. Danas, kad smo slabi i kao država i kad smo klonuli kao narod, ko je poslednji na branicima otadžbine i običnog čoveka.

Kome smo prepustili fenjer i stihijski se povukli?

Poštujem zemlju domaćina, gde god da se nalazim ne namećem se ali uvek dajem do znanja odakle sam.

 

Marko Stojiljković, Brno

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari36
0ab9a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neverni
Crkva, od posle smrti Konstantina Velikog, uvek je bila i staka i sluskinja drzave u kojoj se nalazila, uvek je gledala da sa drzavom bude na relaciji " milo za drago"-ili - ja tebi, ali i ti meni. Jedino je car Konstantin Veliki rekao-"dajem slobodu hriscanskoj veri, ali sa crkvom cu ja upravljati i do tada je bilo reda i poretka u crkvi, a posle toga pravi javasluk.
Пуно име
Из личног искуства могу да потврдим да су народ најближи нашем, а да нису наше комшије. То се види по сензибилитету, менталитету, односу према родитељима, кумовима, комшијама, заједничком дружењу. Ма таман посла. Био сам неколико пута у Чешкој и у више градова, кад би њихова привреда, култура и менталитет били налик нашима не да не би били у ЕУ него би и даље били под Русима. Чешка је Запад за нас. Како уопште неко ко је толико векова био у саставу Аустријског царства може да буде сличан нама?
dušan
Ja sam shvatio da se taj deo oko bliskosti odnosi na Pojake a ne Čehe . Poljaci nisu Austrougari i zapad su i za Češku .
Preporučujem 22
Jovo
Poštovani g. Marko ! Čudo je da Vas nisu nagazili zato što živite u zajednici sa osobom koja nije pravoslavac.Očekivao sam komentare kao " Pazite se noću " katolici nam stalno rade o glavi.
Zoja
Iskreno, osecam jezu od pomisli na fanaticne katolike ali iskljucivo SLOVENSKOG porekla. Ti ljudi zapravo nisu toliki vernici, nego kao da su od zapada pokupili neke dobre osobine ( disciliplinu i organizovanost) ali ih koriste u lose svrhe jer kao da postoje da bi dokazivali nekome da su i oni nekakvi zapadnjaci, ali time sto ce raditi sve sto mogu PROTIV svojih slovenskih suseda koji nisu pristali na konvertovanje. To je jezivo i vera s tim nema nista.
dragan
Nas jezik nije odrzala crkva nego narod. U crkvi je ruski.
Веља
Поштовани у уџбенику Богословског факултета пише да је црквенословенски језик уствари рускословенски језик, не пише да је Српски.
Preporučujem 3
Бранко П.
dragane У цркви се користи црквенословенски језик!
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja