utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Sine, je l` bi se ti mogao vratiti da živiš ovde

Iako se osećam Kanađaninom i volim Kanadu, sve što sam stariji i kada dođem u Srbiju obuzme me neki osećaj mirnoće kada sletim u Beograd. Taj osećaj nikada nisam imao dok sam bio mlađi.
Autor: Luka Tomićsubota, 02.11.2019. u 10:55
Поглед с Петроварадина низ Дунав (Фото Пиксабеј)

Ranih sedamdesetih moji su otišli za Kanadu i ja tamo odrastao. Kada negde živite od malih nogu i kada vam se tamo sve prvo dogodi u životu, to je vaša zemlja. Bar tako ja mislim i osećam.

Prvo držanje za ruke, prvi poljubac, prva ljubav, prvi raskid, prvo „umreću zbog nje”, ma sve prvo. Iako sada živim u SAD moja zemlja je Kanada i ja se osećam Kanađaninom, ali… Uvek postoji neko ali.

Sestra i ja smo kod kuće morali da pričamo srpski. Moji su govorili da deca znaju kada dođu u Jugoslaviju da pričaju sa babama i dedama, rodbinom i drugom decom. Iako smo zbog toga puno negodovali, sada mi je drago što su zbog toga bili strogi a mi nismo zaboravili srpski jezik.

Uoči raspada, mislim druge, Jugoslavije, moji su sa zarađenim penzijama odlučili da se vrate. Nije ih moglo zaustaviti nikakvo moljenje, preklinjanje pa čak ni moje blef pretnje.

Zima u Kanadi (Foto Piksabej)

Dosta im je bilo Kanadske zime i snega i vožnje po ledu. Svega im je bilo dosta, samo žele da se vrate kući a ta kuća za njih uvek bila Srbija. Vratiše se oni a sa njima i sestra.  

Ja sam dolazio svake godine da ih obilazim, prvo sam a posle i sa porodicom. Mada su rekli kada su odlazili da ih Kanada više nikada neće vidite za moju su svadbu došli su srećni i stvarno uživali ta tri meseca.  Tata je govorio da mu je to bio najlepši odmor u životu a i mama se sa tim složila. Još pamtim kada su odlazili da nisu bili baš toliko srećni što se vraćaju ali njihov život je bio sada u Srbiji a njihova kuća tamo.

Svaki put kada sam dolazio za Srbiju, moja predobra, sada pokojna majka, posle nekoga vremena uvek bi mi postavljala isto pitanje. I to uvek kada bi mi ispržila krompir, i niko na ovom svetu nikada neće moći da isprži krompir kao moja majka, sa onim tankim ljutim kobasicama i žutim senfom iz one čašice.

Pitala bi: „Sine, je l` bi se ti mogao vratiti da živiš ovde”?  

Knez Mihailova ulica u proleće (Foto Piksabej)

A ja bih uvek isto odgovarao: „Kako majko da se vratim, ti znaš da je tamo sav moj život. Tamo je kuća.”

„Znam sine, znam. Majka onako pita”, odgovorila i brzo bi se okrenula da joj ne vidim suze.

Mog starog više nema već pet godina, a tri godine nema ni moje majke. Nema više najboljeg prženog krompira na svetu i nema više pitanja o povratku.  Nema više čekanja da se vratim kući iz provoda. Nema više obraćanja mome ocu: „Joj, još ga nema”. I odgovora: „Što si luda hajde u krevet, ili kod neke spava ili je u zatvoru, u oba slučaja znaćemo ujutro, ili će doći kući ili ćemo ga izvlačiti iz zatvora.”

Ne, nikada me nisu izvlačili iz zatvora. To nikada ne bih uradio mojim roditeljima. Nema više ni malo pomerene zavese u tami da se vidi kada sam došao kući i parkirao kola, pa tek onda da se ode na spavanje. Nema više, kada se probudim, da me pita kada sam stigao, a ja da joj odgovorim: „Što me pitaš kada znaš.” Tada bi mi opsovala „mamu mangupsku”.

Mislim da samo mi na Balkanu imamo psovku gde ti rođena majka psuje majku.  Uvek kada dođem u Srbiju moja sestra mi isprži krompir i tanke ljute kobasice i kupi onaj žuti senf. Iako je sve super ukusno, ipak nekako nije lepo kao kad ga je majka pržila.

Majka i kćerka (Foto Piksabej)

Nikada to nisam sestri rekao, niti bi ikad spomenuo, ali mislim da ona to nekako zna i oseća.

E, sada dolazimo do onog ALI sa početka. 

Iako se osećam Kanađaninom i volim Kanadu, sve što sam stariji i kada dođem u Srbiju obuzme me neki osećaj mirnoće kada sletim u Beograd. Taj osećaj nikada nisam imao dok sam bio mlađi. Pogotovo kad se vratim. Kada uđem u stan koji su mi roditelji ostavili, sve je onako kako ga je ona poslednji put ostavila. Umrla je dve nedelje pre nego što smo deca i ja stigli na odmor u Srbiju.

Osećam da me krv vuče pradedovini, dedovini i očevini. Znam da je Srbija deo mene i uvek će biti. Znam da se uvek divim njenim lepotama. Uvek se radujem njenim pobedama. Moja deca se oduševe uvek kad su tamo. Znam da su ponosni na svojih „50 odsto serbian blood”.

Ja to sve znam. Ali da li bih mogao da se vratim tamo da živim? Stvarno još nisam siguran, ali nije više onaj osećaj koji sam imao kad sam bio mlađi.

Sad mi je veoma teško i žalim što je nisam bar jednom slagao i rekao: „Možda jednog dana majka, naravno da ću se vratiti”!

Ona bi znala da to nije istina, ali makar ne bi pustila suze kao mnogo puta pre toga. Moja predobra majka.

 

Luka Tomić, Vilminton, Delaver SAD

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari116
8e380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

atesevac
klasika srama i moralnog poraza.svi negdje grickamo zivot onsko sa strane.sve sto radimo je onako sa strane.ja iz drvara sam u srbiji od 1995.g.isto kso i ti u kanadi.iste misli sktivamo od koga...ko me ceka u drvaru u mom drvsr selu br11.nikoga vise nema.svi dragi du pokojni.prazsn prostor.a sto vise starim i ovdje u srbiji je ptostor prazan. onako zivim sa strane....
Leka
Svi iseljenici imaju neki svoj ”Drvar” kojeg se secaju sa nostalgijom. Kad se suoce da ”Drvarom” u stvarnosti nostagiju zamenjuje frustracija, razocarenje, srdzba. Stari poznanici te gledaju kao pokretnu kesu sa novcem i nista drugo. Sve se cini dosadno, prasnjavo, nista ne funkcionise i vreme ne samo kao da je stalo nego kao da se vratilo nazad.
Preporučujem 5
Mirjana
Zivim u Svedskoj od aprila 1992. Usvojila sam svedsku poslovicu: Jag har mina rötter där jag har mina fötter. (Moji su koreni ispod mojih stopala). Osecam se jednako kod kuce u Svedskoj i u drugim evropskim zemljama.
Другa Мирјaнa
Зaнимљивa причa, aли кao и дoбaр деo других шведских причa неистинитa. Шведскa дијaспoрa је релaтивнo мaлa и брoј исељеникa је минимaлaн. И oни кoји oду у инoстрaнствo држе се једни других кao пијaн плoтa. Држе се неких свoјих безвезних трaдицијa и пoсле 50 гoдинa у инoстрaнству. Oд oнoх кoји рaде неку гoдину у инoстрaнству скoрo сви се врaте у Шведску јер им инoстрaнствo не пријa. Укрaткo држе се oни свoјих шведских кoренa мнoгo више негo ми Срби нaших српских. Сaмo o тoме мудрo не гoвoре.
Preporučujem 17
Бранислав Станојловић
Е Лука, раних '70их ЈА побегох од диктатуре у изгнанство и проведох радни век у Уједињеном Краљевству. Сада се само ми чиче враћамо у Србију, али она сада срља у ова 4ти Рајх.
Dobitnik tranzicije
u 4. Rajh srlja pre svega sirotinja koja je sliku o zapadu izgradila preko americkih filmova. Srlja i "gospoda" koja je zapad dozivela samo turisticki bez potrebe da "podmetnu ledja" i da zapocnu sa dozivotnim ciklusom otplacivanja kredita koji predstavljaju savremeni vid ropstva. Ima zapad i svoje prednosti (kultura, uredjenost...) ali ima i brojne minuse. Razumem da mnoge na odlazak tera losa ekonomska situacija u Srbiji ali je zapad daleko od idile.
Preporučujem 17
Beogradjanin Schwabenländle
@ Mila Simic´, да ли сте сигурни да сте сретали и виђали Јевреје ? По Вашем писању би рекао да их нисте никада срели, да јесте не би никада написали да су се Јевреји асимирали. И не лаже се Јевреј него Јеврејин, и добар део, највећи део говори хебрејски. Ваше осврте сам увек читао са уживањем !
DizEu
U Sarajevu sam zbog rata izgubio sve. Iz Australije sam se nakon 30 g. vratio da penziju trošim u Srbiji, zemlji svojih korena. A onda počinje horor. Prvo su mi carinici u Beogradu bez mog prisustva prerezali katanac i pokrali trećinu stvari iz kontejnera. Zatim su mi majku, staricu od 91 godine mučili na aparatima u Urgentnom centru u Beogradu za 700 evra DNEVNO da bih je nakon 12 dana iščupao i prebacio u Bosnu. Napuštajući Srbiju zauvek, ponovo sam bio pokraden. To je surova realnost Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja