utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:27

Užasi za koje se sudi Branimiru Glavašu

Kako je Radoslav Ratković, neverovatnim spletom srećnih okolnosti i za razliku od mnogih osječkih Srba, preživeo pokušaj likvidacije na Dravi
utorak, 05.11.2019. u 16:09
Бранимир Главаш снимљен 1991. године, када су се дешавали злочини над Србима у Осијеку (Принтскрин)

Zagreb - Danas održano ročište u okviru ponovljenog postupka protiv Branimira Glavaša za ratni zločin nad srpskim civilima je priča koja traje decenijama, a kraj joj se još uvek ne vidi.

Glavaš je jedan od osnivača HDZ-a i početkom devedesetih godina bio je ključna osoba u odbrani Osijeka u proteklom ratu, isprva formalno s pozicije sekretara Sekretarijata za narodnu obranu opštine Osijek.

Prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman ga je u decembru 1991. imenovao za komandanta odbrane Osijeka, a par dana pre toga je dobio i čin bojnika. Inače, na kraju je dogurao i do čina generala bojnika HV i dobio niz odlikovanja države Hrvatske.

Tokom hrvatskog Domovinskog rata su snage pod Glavaševom komandom izvršile niz svirepih likvidacija osječkih civila srpske nacionalnosti koje su u hrvatskoj javnosti ostale zapamćene pod nazivima „Slučaj garaža” i „Slučaj selotejp”, podseća zagrebački Indeks.

Iza tih prilično, kako se navodi, eufemističkih naziva kriju se stravične priče o tome kako su zarobljene civile terali da piju kiselinu iz akumulatora, kako su ih premlaćivali i mučili, kako su mnogi odvedeni u nepoznatom pravcu i zauvek su nestali, kao i da je bila uobičajena praksa da se zarobljeni civili odvode na obalu Drave sa selotejpom preko usta, gde su ih ubijali metkom u glavu, a onda njihova tela bacali u reku.

O tome da su se ta ubistva, odnosno ratni zločini, događali nema nikakvog spora, čak ni sam Glavaš to ne poriče, iako poriče da je za sve to na bilo koji način odgovoran.

Jedan od retkih koji je preživeo takvo odvođenje na obalu Drave bio je osječki električar Radoslav Ratković kojeg su krajem 1991. iz stana odvela trojica pripadnika Zbora narodne garde. Ratkovića su prvo premlaćivali na njemu nepoznatoj lokaciji, ispitujući ga „ko su četnici s kojima sarađuje”, iako nije sarađivao s četnicima.

„Jedan me tukao nogom, drugi pištoljem, treći me udarao iz voleja po prsima. Pao sam sa stolice, da bi me jedan od njih dočekao vojničkim čizmama... Digli su me, ponovo poseli, a onaj 'pištoljdžija', kojega tako zovem jer me tukao pištoljem, ponovno me je udario. Tukli su me i tukli, ne znam koliko. Kad valjda više nisu imali snage da me tuku - a ja više od tolikih batina nisam ni osećao bolove - izveli su me opet u onu prvu prostoriju gde mi je taj 'šef' oduzeo lične stvari”, ispričao je nakon rata Ratković novinaru Dragi Hedlu.

Nakon što su Ratkovića premlatili i opljačkali, lepljivom su mu trakom zavezali ruke na leđima i začepili usta i teško pretučenog iznli ga iz prostorije. Ugurali su ga u auto i krenuli prema Dravi. Tamo su mu ispalili metak s leve strane u glavu koji ga nije odmah ubio pa je pao u reku.

„Osećao sam da se gušim, ali kako se dva-tri dana pre toga nisam brijao i kako mi je brada izrasla, ona ambalažna traka nije se dobro držala, opustila se s desne strane i ja sam nekako uspeo, iako teško jer mi je jezik s donje strane bio povređen, da izguram jezikom onu lopticu papira. Kolenima sam dohvatio dno reke i izašao glavom na površinu, zinuo i glasno uzeo vazduh”, pričao je.

Dodao je da mu je 'pištoljdžija' baterijskom lampom osvetlio površinu vode. „Kada je video da sam izvirio, još je jednom ispalio metak i pogodio me kroz otvorena usta, potpuno neverovatno, gotovo na istome mestu kao i prvi put. Dva puta mi je pucao u glavu, ali me nije ubio. Bio sam svestan da me čekaju, zaronio sam i mislio: moram se nekako držati obale”, svedočio je kasnije Ratković koji je ipak uspeo da sve to preživi.

Indeks piše i da je jedna od Glavaševih žrtava u notornom „Slobodnom tjedniku” pokojnog Marinka Božića proglašena teroristom, koji je trebalo da izvrši atentat na Glavaša, ali je sprečen u poslednjem trenutku.

Naime, Čedomir Vučković je bio satima mučen i premlaćivan u zgradi u kojoj je Glavaš imao svoj štab, naterali su ga da popije sumpornu kiselinu iz akumulatora koja mu je izjedala unutrašnje organe.

Umirao je polako, u strašnim mukama. U jednom trenutku sakupio je poslednje atome snage i uspeo da istrči iz prostorije u kojoj su ga mučili, a zatim je pogođen metkom  i konačno ubijen u dvorištu tadašnjeg Sekretarijata za narodnu obranu. Fotografija njegovog leša je završila na naslovnici Slobodnog tjednika na kojoj je proglašen teroristom, iako je bio nevini civil.

Prema svedočenju kasnijeg krunskog svedoka Krunoslava Fehira koji je 1991. godine imao 16 godina i bio pripadnik HOS-a, Glavaš se, čuvši pucnjavu, lično pojavio u dvorištu nakon Vučkovićevog ubistva i tada je naredio da se likvidira i drugi zarobljenik koga su njegovi ljudi držali u istoj prostoriji i mučili.

O ubistvima civila u Osijeku su još devedesetih pisale novine, poput „Feral Tribjuna”, ali Glavaša to nije zaustavilo u njegovoj političkoj karijeri. Nakon rata je imao neformalnu titulu „gubernatora Slavonije”, dok je formalno bio saborski zastupnik, pa glavni inspektor HV, pa osječko-baranjski župan, pa opet saborski zastupnik ...

Glavaš je bio i jedan od ključnih ljudi u pobedi Ive Sanadera u glasanju za predsednika HDZ, a kasnije je objavio da je na tom saboru HDZ organizovao manipulisanje glasovima u Sanaderovu korist. Tokom svih tih godina bio je bliski saradnik i prijatelj Vladimira Šeksa, s kojim je početkom devedesetih neko vreme bio jedan od najmoćnijih ljudi u Slavoniji.

Pravosudno raščišćavanje zločina nad civilima u Osijeku započelo je tek nakon što se Glavaš 2005. posvađao sa Sanaderom i osnovao regionalnu stranku HDS SB, što je Glavaš uvek koristio kao argument da je žrtva političkog progona, prenosi Tanjug.

Glavaš je za ratne zločine prvostepenski konačno osuđen 8. maja 2009. na deset godina zatvora, ali je par dana pre presude pobegao u BiH. Posle raznih pravnih peripetija konačno je kaznu, u međuvremenu smanjenu na osam godina, počeo da služi u zatvoru u BiH, gde je proveo nekoliko godina.

Branimir Glavaš je bio osuđeni ratni zločinac sve dok Ustavni sud pod vođstvom Jasne Omejec nije u januaru 2015. doneo presudu kojom se poništava drugostepena pravosnažna presuda i naložio Vrhovnom sudu a ponovno razmatra njegove žalbe.

Hrvatima iz Slavonije nije bio problem da ga uprkos begu od pravosuđa i nekad pravosnažnoj presudi za ratne zločine opet izaberu kao zastupnika u sabor nakon što se vratio iz BiH.

Sada mu se opet sudi za ratne zločine.


Komentari17
2c190
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Zlotvor Glavaš pravi predstavu uz državnu podršku. Da je pravde, već bi bio iza rešetaka i to do kraja života. Zlotvor Glavaš se ruga žrtvama, sudu, pravdi i zbog toga uživa ugled u RH. Sramota za sve upletene u njegovo "sudjenje" za zločine nad Srbima. Zločinac Glavaš, je ljudska ruševina i psihopata.
Милорад Ч
Све су то Милошевић и Туђман организирали да уклоне реметилачки фактор. Београд или Загреб свеједно, иста мржња, нема тамо живота...
marko marković
U jeku "hrvatsko-srpskog" rata, godine 1993. Zagrebačka banka dokapitalizira srpsko-hrvatsku banku u Parizu koja postaje većinsko hrvatsko vlasništvo, a hrvatska strana imenuje Đorđe Miloševića, brata Slobodana Miloševića za predsjednika Nadzornog odbora Banke. I ste godine, u jeku najžešćeg rata, podjeljena su naftna prava u Nigeriji između Srbije i Hrvatske. Naravno države Hrvatska i Srbija od toga nisu dobile ništa, sve je završilo na privatnim računima "naših vođa i voždova"!
Анка
Рат се водио са договором? Радничка дјеца гинула. И сада исто радничка дјеца плаћају луксузни живот политичких вођа. Па шта чекате @марко? Без револуције никад нећете направити боље државе на Балкану.
Preporučujem 27
буки
@Боки, тај нормалан народ, који се "стиди" усташа, како ви кажете, већ 30 година на свим изборима гласа управо за њих. Чак и Колинда, за коју не верујем да је усташки настројена, мора повремено избацити неку усташку паролу, не зато што баш жели, него да би се додворила бирачком телу и повећала могућност за победу на изборима. У Србији ништа слично не постоји, из простог разлога што половина Србије и дан-данас, после свих обелодањених злочина над нама, и даље тугује за "братством и јединством"
Анка
Драга Буки, у већини случајева слажем се са вашим мишљењем. Али овог пута не. Колинда је усташки настројена. Усташе су је и довеле на ту позицију. Нитко не мора да се улизује усташама, ако то не жели. Нитко никог не може натјерати да се бави политиком, јер има и честит начин за преживљавање. У вријеме Југе, екстреми су се крили по подрумима и шумама, кројили планове за овакву Хрватску. Зашто сада честити Хрвати не би могли то исто да раде, ако желе да се ослободе усташлука???
Preporučujem 15
Dragan Pik-lon
Ovi zlocini ne zastarevaju.Ovaj zlocinac(Glavas)se vec nalazi na dozivotnoj robiji.Zatvoren je u svoj manijacki kavez.Koristim priliku da se zahvalim zagrebackom ''indeksu"' na istinitom obavestavanju Naroda o ovakvim slucajevima.Kapu skidam pred ovim portalom u ime svih slobodnih ljudi sa dobrom voljom....!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja