Iako je Turska deveta zemlja na planeti po broju obolelih i umrlih od virusa korona, dosad je uputila medicinsku pomoć u više od osamdeset država. Na tom spisku su se našle i zemlje s kojima Ankara nema diplomatske odnose. Po tome je na trećem mestu u svetu i u Ankari se već govori o „koronadiplomatiji”, kojom ona pokušava da stvori preduslove za približavanje zemljama s kojima godinama ima narušene odnose.

U Turskoj je kovidom 19 dosad zaraženo 150.000 građana, dok je 4.100 izgubilo tu bitku. I pored poboljšanja situacije, predsednik Redžep Tajip Erdogan je najavio četvorodnevno vanredno stanje počev od 23. maja, u vreme proslave Ramazanskog bajrama.

Ankara je uputila pomoć Americi, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji, kao i svim zemljama Balkana. Nekima i po nekoliko puta. Na tim pošiljkama – u kojima su maske, zaštitna odela, pribor za testiranje, dezinfekciona sredstva i respiratori – ispisani su stihovi Dželaludina Rumija, pesnika iz 13. veka: „Nakon očaja mnoge nade cvetaju, baš kao što se nakon tame hiljade sunca otvaraju”.

Uz jednu tursku pošiljku medicinske opreme Americi, koju je virus korona najteže pogodio, predsednik Erdogan je uputio poruku Donaldu Trampu: „Nadam se da će duh solidarnosti koji je pokazala moja zemlja pomoći američkim političarima da bolje shvate stratešku važnost naših odnosa”.

U Ankari se nadaju da će ova humanitarna diplomatija koliko-toliko otškrinuti vrata za normalizaciju odnosa i s Briselom. U EU optužuju Tursku da poslednjih godina ne poštuje vladavinu prava, pogotovo posle pokušaja državnog udara sredinom 2016, što je dovelo do blokade pristupnih pregovora. Dve strane ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko rešavanja krize u Siriji.

Erdogan je uz medicinsku pomoć pozvao Brisel da unapredi saradnju s Ankarom: „Nadam se da u uniji sada konačno shvataju da smo svi mi u istom brodu”, odnosno da smo osuđeni na saradnju. Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je priznao da je u pružanju medicinske pomoći zapadnoj Evropi Španija imala „privilegovan status”. „Dok su druge savezničke zemlje povukle svoje rakete ’patriot’ s turske teritorije, jedino Madrid to nije uradio i one su još u Adani. To je velika podrška Ankari u okviru NATO-a, istakao je šef diplomatije.

Da bi ova humanitarna akcija možda mogla da znači i više od pokazivanja dobre volje potvrđuje i odluka Turske da uputi medicinsku pomoć Jermeniji, s kojom nema diplomatske odnose i prema kojoj godinama drži hermetički zatvorenu granicu u znak solidarnosti s Azerbejdžanom, koji je u sporu s Jerevanom zbog statusa provincije Nagorno-Karabah. Na tom spisku se našao i Izrael, s kojim Erdogan u poslednje vreme nikako ne može da nađe zajednički jezik oko mnogih pitanja: položaja Palestinaca u pojasu Gaze, kao i statusa Jerusalima. Odnosi dve zemlje godinama tavore na nivou otpravnika poslova.

Slanje medicinske pomoći i pokazivanje dobre volje Turske naišlo je na zahvalnost u tim zemljama, ali to sigurno neće preko noći rešiti složene probleme koji su se gomilali godinama, američko-turski spor oko kupovine ruskih sistema S-400, niti će ubrzati pristupne pregovore Ankare o ulasku u EU, pogotovo što u Briselu optužuju predsednika Erdogana da se u poslednje vreme sve više udaljava od demokratskih vrednosti unije.

„Problemi Turske sa zapadnim zemljama – Amerikom i EU – previše su ozbiljni da bi mogli da se reše s nekoliko simboličnih poteza. U svakom slučaju, to neće ići ni brzo ni glatko”, ocenio je Gunul Tol, direktor Centra za turske studije Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

Slične ocene se mogu čuti u Briselu i Berlinu, pa i u samoj Ankari. Bez obzira na dobru volju koju je u ovom slučaju pokazala Turska, to neće preko noći premostiti razlike u stavovima oko rešavanja migrantske krize, borbe protiv terorizma kao i (ne)poštovanja ljudskih prava i sloboda, ocenjuju analitičari.