Umesto u društvu prijatelja, Novu godinu smo proveli gledajući reprize novogodišnjih programa, snimljenih pre nego što je virus korona s programskih šema skinuo zabavne emisije. Umesto u krugu porodice, Božić smo proveli u tihim molitvama da svi koje volimo budu živi i zdravi. Na slavu porodičnih kumova nismo otišli, rođendane uglavnom nismo proslavljali, većina nas tokom prethodne godine nije poslala ni razglednice s mora, a srećniji i privilegovaniji su prethodnih deset meseci radili od kuće i kretali se u „Bermudskom trouglu” između kreveta, kompjutera i frižidera.

Ostali su odlazili na posao sa strahom da će se zaraziti i virus preneti na svoje najmilije. Naviknuti da sreću, tugu, životne dobitke i gubitke delimo s bliskim osobama, žalosni smo što protekle godine nismo pocepali košulju kolegi koji je prvi put postao otac, nismo zagrlili prijateljicu koja je izgubila oca, niti smo proslavili punoletstvo kumčeta…

Dok sakupljamo krhotine godine koju su obeležili strah, gubici i zabrane, tešimo sebe da smo srećni ako u ovom trenutku ne poznajemo nikoga ko se bori za život u kovid bolnici, ali nas melanholija strpljivo vreba iza svakog januarskog ugla. U poslednjem danu stare godine dve mlade žene su planirale da oduzmu sebi život skokom s Brankovog mosta – samo zahvaljujući brzoj akciji slučajnih prolaznika, koji su pozvali Hitnu pomoć, njima je pružena stručna pomoć i one nisu završile u crnoj statistici.

Zbog toga psiholog i psihoterapeut Ana Vlajković ističe da je, nakon deset meseci života u vanrednom stanju, sasvim normalno ako ste se jutros probudili tužni, uznemireni i depresivni i nemate snage da skuvate ručak, sređujete kuću i čavrljate s rođacima.

„Za novogodišnje praznike vezan je socijalni imperativ o dobrom provodu i dobrom raspoloženju, ali je činjenica da većina nema razloga za ’koka-kola’ osmeh jer ne statiramo u reklami, već u realnosti skrojenoj po meri pandemije. Nekima je bolest oduzela dragu osobu i njima je sada najteže. Drugi se u ovim trenucima mole da će neko njima drag izaći iz kovid bolnice. Treći su tužni jer za Božić nisu mogli da zagrle svoje najmilije zato što kijaju, kašlju ili imaju temperaturu, a nemaju 9.000 dinara za PCR test, koliko košta potvrda da su bezbedni po bližnjeg svog. Neki se osećaju usamljeno jer su se tokom prethodne godine razveli i našli sami usred pandemije, bez mogućnosti da upoznaju nekog novog, a prijatelji nisu u mogućnosti da ih zagrle, jer je korona stavila embargo na bliske kontakte.

Neki su zabrinuti jer su ostali bez posla ili imaju smanjene prihode kojima neće moći da plaćaju kredite. Mnoge porodice su se suočile s problemima koje su gurale pod tepih – kada su stavljeni u karantin, shvatili su da neko ima problem s alkoholom ili sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci”, navodi naša sagovornica i savetuje:

„Ako ste tužni, osamite se i tugujte. Niko ko je imao velike emotivne gubitke i pravio se da se ništa ne dešava, nije dobro prošao. Tugovanje je proces, ima svoje faze i neće proći preko noći. Nemojte da glumite emocije koje nemate – ako ste srećni, podelite tu radost s bližnjima, ali ako ste tužni, niste dužni da glumite klovna zarad dobre atmosfere u kući. Godina za nama bila je puna dramatičnih promena jer smo se u njoj suočili sa spoznajom da svet nije sigurno, već opasno mesto i da niko nije zaštićen od virusa. I ništa više nije kao što je bilo u januaru 2020. godine, pa nismo isti ni mi.

Potreban nam je tajm-aut od svakodnevice ispunjene strahom, strepnjom i setom. Najjači okidač za tzv. prazničnu depresiju jesu očekivanja – sopstvena i nametnuta od strane društva, koje psiholozi nazivaju „tiranijom” unutrašnjih zapovesti. Pod tim pojmom podrazumevaju se razna „moranja” – da budemo veseli, radujemo se Deda Mrazu, budemo u svom najboljem izdanju, zaboravimo na sve brige, potrošimo celu platu na poklone... Međutim, istina je da ništa ne moramo, naročito ne u doba koje je obeležila epidemija svetskih razmera, koja je odnela skoro dva miliona života.”

Ana Vlajković podseća da je jedan od uzroka „novogodišnjeg bluza” činjenica da su praznici prilika da se setimo onih koji više nisu s nama, bilo zbog toga što su otputovali u drugu dimenziju postojanja ili su se odselili na drugi kontinent. Svako od nas ima nekog koga nema, govorio je mudri Duško Radović, a psiholozi dodaju da nam taj neko najviše nedostaje kada dođu praznici. Praznici su vreme refleksije – dajte sebi vremena da se setite onih kojih više nema pored nas.

Iako je početak nove godine povezan s donošenjem važnih životnih odluka, Ana Vlajković savetuje da sada zaboravite na velike planove jer njihova realizacija ne zavisi samo od nas. Umesto toga, koncentrišite se samo na ono što zavisi od vas, smanjite očekivanja i redukujte troškove.

„Ono što u doba praznika predstavlja veliki izvor stresa jeste novac, odnosno njegov nedostatak. Ukoliko niste odoleli kupovini novogodišnjih i božićnih poklona, prestanite da kupujete kreditnom karticom i novcem koji nemate jer ne znate da li ćete imati posao i zadržati istu platu u ovoj godini. Odluku o kupovini stana ili proširenju životnog prostora ostavite za finansijski stabilnija vremena”, zaključuje naša sagovornica.

Ana Vlajković dodaje da je veoma bitno držati se odluka koje smo s mukom doneli u prethodnoj godini – to što se osećamo tužno i usamljeno u vreme praznika jer smo nedavno stavili tačku na brak ili dugogodišnju vezu, ne znači da treba da budemo u društvu bivšeg supružnika zbog dece jer ćete verovatno platiti visoku psihološku cenu te odluke i možda pokvariti šansu da jednog dana budete dobru prijatelji.