četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 13.01.2021. u 21:40 Biljana Mitrinović

Šta Moskva očekuje od Bajdena

U Rusiji veruju da će se odnosi sa SAD resetovati na one iz doba vladavine demokrata, što znači nastavak sprovođenja spoljnopolitičke strategije koja je u vreme Trampa bila utišana
Путин, Лавров и Бернс 2008. године (Фото Кремљ)

Da je Vilijam Berns predložen za državnog sekretara, kako je u prvi mah bilo govora, to bi značilo da izabrani predsednik Džozef Bajden planira prema Rusiji da zauzme konstruktivan i odmeren stav. Pošto je tranzicioni tim najavio Entonija Blinkena za mesto državnog sekretara, a bivšeg ambasadora u Rusiji i Jordanu za šefa CIA – u Rusiji ne očekuju bilo kakvo resetovanje nego „krv, znoj i suze”. U Kremlju niko zvanično ne kaže da ih čeka ova Čerčilova prognoza pred Drugi svetski rat, ali oni tako žive i rade bez obzira na to kako se prema njima ophode partneri, rivali ili neprijatelji.

Blinken se zalaže za veće angažovanje SAD u svetskim konfliktima i zadržavanje Rusije „na svim frontovima”, zahtevao je i oštro kažnjavanje Rusije zbog mešanja u američke izbore 2016. i najavljivao da bi sa Putinom mogao da sarađuje ako bi se zajedničkim snagama suprotstavili Kini. Pošto je odgovorio da Rusija ne pravi saveze s neprijateljima svojih partnera, Kremlj je nastavio svoju verbalno uzdržanu i strateški nepromenjenu politiku.

Dakle, Bajdenova administracija će i prema izboru kadrova i prema osnovnim postavkama spoljnopolitičkog kursa predstavljati kontinuitet politike Baraka Obame i Džordža Buša mlađeg. Izvesno je da će Vašington obnoviti fokus na Moskvu uz prioritetno ekonomsko i bezbednosno hvatanje u koštac s Kinom. Na to ukazuje i promena u strukturu Saveta za nacionalnu bezbednost. Za razliku od administracije Donalda Trampa koja se Rusijom bavila u odeljenju za Evropu, predlog za imenovanje bivše službenice američkih specijalnih službi Andree Kendal Tejlor na čelo odeljenja za Rusiju i Centralnu Aziju ukazuje na obnavljanje ovog odeljenja i promenu prioriteta. Zapravo, odnos prema Rusiji će biti resetovan na vreme vladavine demokrata.

Sudeći prema napisima medija ideja o reformi Saveta za nacionalnu bezbednost, u kojoj je Rusiji ponovo vraćeno zasebno važno mesto, bila je zamisao novoimenovanog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, bliskog saradnika bivše državne sekretarke Hilari Klinton i Bajdenovog savetnika za spoljnu politiku u vreme kada je bio potpredsednik SAD. Pre nego što je tranzicioni tim objavio sastav buduće vlade, Bajden je njegov izbor obrazložio rečima da nema vremena za gubljenje kada je reč o nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici i da mu je potreban tim koji će od prvog dana biti sposoban da mu pomogne da se „domognu mesta u čelu stola”. Saliven je, kao i Blinken i Berns, imao važnu ulogu u sklapanju međunarodnog sporazuma sa Iranom, a govorio je i o planovima nove administracije da pregovara sa Rusijom o produženju Ugovora o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja (START).

Povodom reorganizacije u Nacionalnom savetu za odbranu u ruskom javnom prostoru postoje dva stava. Jedan glasi da za SAD Rusija i države Centralne Azije nisu viđene u bliskoj budućnosti kao previše perspektivne u pogledu uvođenja i širenja zapadnih vrednosti, za razliku od zapadne periferije bivšeg SSSR: Ukrajine, Moldavije i Belorusije. Ovaj stav je manjinski zastupljen.

Bernsova uloga u poboljšanju odnosa sa Rusijom
Ukoliko Senat odobri imenovanje Bernsa (64), za koga se veruje da je svojim znanjem o Rusiji i odmerenim stavom bio jedan od onih koji su nagovorili Belu kuću da resetuje odnose sa Moskvom – obaveštajnu agenciju predvodiće prvenstveno profesionalac, a ne političar. O ovom istoričaru sa doktoratom sa Oksforda, poznavaocem arapskog, ruskog i francuskog jezika i nemalim darom za književnost, dobro mišljenje imaju i ruski politikolozi koji tvrde da je Berns dao značajan doprinos poboljšanju rusko-američkih odnosa i to ne samo u vreme diplomatske službe u Moskvi od 2005. do 2008.

Međuvarijanta između ove „optimistične” i one druge „apokaliptične” vizije je stav da nova imenovanja neće uticati na bilateralne odnose Moskve i Vašingtona – jer u SAD postoji politički konsenzus u pogledu na Rusiju. Zagovornici ovakvog mišljenja smatraju da su sve ključne odluke u vezi sa Rusijom odavno donete i da nisu revidirane. Strateški gledano, Rusija je bila i ostala za SAD potencijalna pretnja i glavna prepreka apsolutnoj američkoj dominaciji u svetu, uz u poslednje vreme rastuću ekonomsku pretnju Kine.

Što se tiče „pesimistične” verzije, kako u Rusiji nema opuštanja – oprez je konstanta u odnosima sa Vašingtonom. Moskva nikada, čak ni u vreme kada je Tramp govorio da su optužbe demokrata za veze i ruski uticaj na njegovu administraciju besmislene i da im se u Kremlju smeju, nije očekivala smanjenje tenzija. Naprotiv, zacrtana strategija je korak po korak sprovođena bez obzira na poneko verbalno relaksiranje odnosa.

To što Tramp nije govorio o Rusiji kao o neprijatelju i to što Moskva Trampa nije „spoticala” pokušavajući da mu olakša unutrašnju borbu, ne znači da je umanjen oprez prema „globalnoj koaliciji demokratija”. U tom kontekstu se tumači i izjava Vladimira Putina koji je na godišnjoj konferenciji za novinare upitan kako će graditi odnose sa Bajdenom odgovorio da u značajnoj meri odnosi zavise i od tima, da su oni svi Rusima poznati, da su radili s njima i da ne očekuju iznenađenja.

Oni koji istu stvar kažu neposrednije tvrde da u novoj doktrini američke spoljne politike postoji spoj agresivno liberalnih i neokonzervativnih stavova i da je Rusija pretnja SAD bez obzira na promene administracije. Stoga prvenstveno očekuju pokušaje eliminacije uticaja Moskve u Centralnoj Aziji i Južnom Kavkazu, ali i ostalim postsovjetskim prostorima.

Komеntari10
19a07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan lala
Sve sto se moglo protiv Rusije vec je upotrebljeno, ostala je samo primena vojne sile. No za takav scenario oni nisu sposobni. Vreme njihove globalne hegemonije je bespovratno proslo. Vreme je za otreznjenje i novu svetsku real-politiku gde su oni samo jedan od tri jednaka .
Aluvial
Agenada USA se ne menja, vracaju se stari istroseni kadrovi, ali sustina je osetno smanjena moc USA i nemogucnost da sprovedu bilo koji plan, bar ne do kraja. Vremena su se mnogo promenila, a ubrzano se i dalje menjaju - na stetu USA, svejedno ko je na vlasti u Vasingtonu, taj ce te promene morati da uzme u obzir , jer ukoliko te promene u svetu ne sagledaju realno preti im opasnost po odrazanje USA i to veoma ozbiljna. USA prvo moraju da se okrenu unutrasnjim problemima kojih imaju jako puno.
damjan
Zna Rusija da se sa Bajdenom vracaju jastrebovi,ali niko ne moze direktno nista protiv Rusije.Trazit ce druge puteve,unutrasnje protivnike i naravno gurace susedne zemlje protiv Rusije,naoruzavat ce ih i pojacavati ekonomske sankcije.Nadam se uzalud.
Миодраг Стојковић
Ратови невидљивом микро стратегијом .
Миодраг Стојковић
Најгоре у целој причи , што ће Србију и даље притискати због ИСТОКА , а на запад несмемо јер смо за запад лоши , тако да нам остаје свакојако "РВАЊЕ".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja